To play or not to play

субота, 19. април 2008.

Ne znam da li ste upoznati sa radovima poznatih fantasy umetnika pa cu vam evo dati jedan "crash course".

PO nekom mom licnom ukusu najbolji su Tony DiTerlizzi i Luis Rojo. Ima ljudi koji vole " old school" umetnike kao sto je Angus McBride.

Da pocnemo od najstariji McBride je covek koji je naslikao vecinu Tolkien ilustracija koje ste ikada videli. Ako zelite da se uverite evo linka pa pogledajte ttp://www.gandolf.com/graphics/tolkien/mcbride_1.shtml

Toni DiTerlizzi ima fantastican opusten stil sa potpuno nesvakidasnjim prilazom slikanju i stvaranju svakakvih malih i velikih bica koje mogu da vam se prikazu u snovima. Takodje ima i vrrrlo sladak i poseban sajt. Pogledajte http://www.diterlizzi.com/.

A sto se tice osobe zvane Luis Rojo... zaista ne znam sta da vam kazem. Covek koji flertuje sa konceptom pornografskog ali nikad ne predje liniju. http://members.fortunecity.com/gabriella66/royo.html

A za kraj, iako nigde spominjan ranije kralj svih ilustracija, mag stvaranja i veliki guru svega nacrtanog...BROM. Njegove mracne vizije su bile inspiracija mnogima za bezbrojne RPG poduhvate a knjige koje imaju njegove ilustracije kao sto su rulebook-ovi za svet Dark Sun iz AD&D univerzuma su zaista remek dela. I zato bez otezanja obavezno posetite http://www.bromart.com/

posted by Kosta at 12:44 | Permalink 0 comments

Second life

четвртак, 17. април 2008.

Second life je jedan od nekoliko viruelnih svetova, napravljen 2003 godine. Iako ga neki smatraju igrom, on to po svojoj definiciji nije jer nema poene, rezultate, nivoe pobednika ili gubitnika. Second life je, kako mnogi kažu, druga prilika, da osoba ostvari svoje snove, želje i realizuje ideje koje u „pravom“ životu nije ostvarila. Krajem marta 2008, Second life je imao 13 miliona korisnika, a u januaru ove godine svaki stanovnik potrošio je 28.274.505 sati u ovom viruelnom drugom životu.
Ovi podaci su zaista zabrinjavajući. Umesto da ljudi urade nešto u svom „realnom“ životu, oni svoj jedini život troše u virtelnom svetu. Iako nisam probala, ne prihvatam da život može da bude kvalitetniji i bolji za kompjuterom. U pravom životu, neki planovi, ideje ili snovi mogu biti teško ostvarivi, ali ipak ostvarivi, ako se dovoljno potrudimo. Za život nam nije potreban „virtuelni“ život, dovoljno je da zažmurimo, mašatamo, „zavrnemo“ rukave i prionemo na posao ostvarivanja sopstvenih želja. Ako i ne uspemo, pa dobro, pokušali smo. Ko zna možda, ako želimo dovoljno jako i dovoljno dugo svoje snove i ostvarimo jer:

ŽIVOT IMA VIŠE MAŠTE OD NAŠIH SNOVA

posted by aleksandra.deletic at 16:44 | Permalink 0 comments

Top 10

уторак, 8. април 2008.

posted by aleksandra.deletic at 16:51 | Permalink 0 comments

Igrice i agresivnost

среда, 2. април 2008.

Agresivnost je postala osnovna odlika posebno mlađe populacije. Nedavno sam na sajtu Predgoškog društva Srbije imala priliku da pročitam da uz ostale otrove današnjice, mladi sve više konzumiraju video igrice. Devetogodišnjaci u igraonicama provode I po devet sati dnevno, a stručnjaci već ozbiljno počinju da upozoravaju na opasnosti od širenja nove vrste bolesti zavisnosti – elektronske zavisnosti. Video- igrice već mogu da se smatraju svojevrsnom elektronskom drogom koja guta slobodno vreme, ugrožava porodični budžet, ali i zdravlje, smanjuje radni učinak i povećava količinu negativne energije. Koliko to daleko može da ide, pokazuje i primer trinaestogodišnjaka koji je počeo zagriženo da igra video igrice još u drugom razredu osnovne škole. On već izvesno vreme ide na terapiju jer je, provodeći po osam i devet sati u igraonici, postao pravi "ovisnik" koga su već dva puta hvatali na delu kako uzima stvari iz kuće i prodaje ih da bi napabirčio novac za igrice.
I zaista tako i jeste. Prošle nedelje otišla sam posle dužeg vremena u internet kafe u mom komšiluku. Unutra mrak, zagušljivo, navijačka atmosfera. Svakog meseca održava se takmičenje. Pobednik meseca igrice koja se igra kao nagradu dobija deset besplatnih sati interneta. Mladi ne shvataju da to nije adekvatna nagrada jer su potrošili najmanje duplo više novca ali i vremena, i ta nagrada možda pokriva deo potrošenog novca ne i izgubljeno vreme.U bilo koje doba dana ili noći ista “ekipa” sedi za kopjuterom i ubija vituelne negativce. Izgubljeno vreme je nenadoknadivo, a mogli su tako pametno da ga iskoriste - usavršavanju nekih novih veština, da se bave nekim sportom i da na taj način nauče da svojom voljom, mentalnom snagom i željom pobede potrivničku ekipu, ali i da nauče kako se gubi.
Lekari sve češće upozoravaju na opasnosti koje donose video- igre, jer lako može da se izgubi jasna granica između stvarnosti i mašte, a kao i kod drugih bolesti, mogu da se zanemare važne obaveze. Agresija je ipak najvidljivija. Naravno da svu krivicu ne treba svaliti samo na video igice međutim…………….

posted by aleksandra.deletic at 17:13 | Permalink 1 comments